Mi pristupamo organizaciji malih posuda kao kratkoj kontrolnoj listi: očistiti, grupisati, zaštititi i složiti. Prednost je brže postavljanje stola, a rizik su okrznute ivice i izgubljeni poklopci ako se preskoče koraci. Dogovorimo se ko u timu prati koji deo police ili ormarića da bi raspored ostao stabilan.
Pre skladištenja proveravamo da su posudice potpuno čiste i suve, posebno oko ivica i na dnu. Korist je manje fleka i neprijatnih mirisa, dok je rizik od lepljenja i mrlja veći ako se ostavi i malo vlage. Ako koristimo mašinu za sudove, ostavljamo posude da se ohlade i prosuše pre nego što krenu u kutiju ili na policu.
Razvrstavamo male posude po nameni: umaci, grickalice, deserti i garniture za serviranje. Prednost je da svi brzo nađu odgovarajuću posudu, a rizik je mešanje različitih visina i oblika koje otežava slaganje. Unutar svake grupe odvajamo keramiku od stakla kada je moguće.
Organizujemo posude po veličini, od najveće ka najmanjoj, i pravimo maksimalno stabilne „stepenike“ u dubini police. Dobit je bolja preglednost i manje premeštanja, a rizik je da se male posudice zaborave ako ostanu pozadi. Zato u prvi plan stavljamo ono što se najčešće koristi, a ređe komade držimo u zadnjem redu.
Za slaganje koristimo praktične sisteme: tanke podmetače, filc ili papir između komada, i ograničavamo visinu steka. Prednost je zaštita glazura i stakla, dok je rizik od pucanja veći ako se pretera sa brojem slojeva ili ako su posude različitog prečnika. Kod osetljivih komada radije pravimo dva niža stoga nego jedan visok.
Kutije za odlaganje biramo po meri ormarića, sa čvrstim dnom i mogućnošću slaganja. Korist je da se setovi drže na okupu, a rizik je kondenzacija ili ogrebotine ako su kutije zatvorene bez ventilacije ili bez razdvajanja. U kutiju ubacujemo pregrade ili umetak, naročito za staklene posudice.
Poklopce čuvamo zajedno sa pripadajućim posudicama kad god to konstrukcija dozvoljava, ili u odvojenom, označenom delu. Prednost je brže posluženje, a rizik je da se poklopci iskrive ili napuknu ako se naguraju u jednu gomilu. Za univerzalne poklopce pravimo posebnu „zonu“ i držimo ih uspravno u držaču.
Biramo odgovarajuće držače i pregrade u ormariću: uspravne razdelnike, plitke fioke ili klizne korpe za male komade. Dobit je lak pristup bez vađenja cele police, a rizik je nestabilnost ako držač klizi ili je preuzak. Proveravamo da se sve može izvući jednom rukom bez zapinjanja.
Za uštedu prostora planiramo jednu policu kao „servirnu zonu“ koja je najbliža radnoj površini. Prednost je manje kretanja po kuhinji, a rizik je prenatrpanost ako se tu stavi i sve ostalo što „zatreba nekad“. U toj zoni držimo samo male posude koje najčešće idu na sto, plus tacnu ili podmetač za prenos.
Za uredan bife sto pripremamo setove unapred: posudice grupisane u kutiji ili na tacni, sa kašičicama ili hvataljkama u istoj sekciji. Prednost je brža postavka i manje zaboravljenih delova, a rizik je da se sitnice razlete po fiokama ako nemaju svoje mesto. Nakon događaja vraćamo sve po istoj listi, da se sistem ne raspadne posle prvog korišćenja.